Шок: Војнике Гвозденог пука смрт чекала и у Маутхаузену. У Првом светском рату, да!

Током истраживања за књигу „Гвоздени пук“ откривено је много тога чега нема у нашим уџбеницима. Штета што нема. На пример, један војник славне јединице, Риста Митић из Горње Топонице крај Прокупља, даде живот као редов 3. батаљона Гвозденог пука, али не погибе од метка. Умро је 4. априла 1915. у Маутхаузену.

Чек, чек! Нису ли нас учили да је то био један од логора смрти у Другом светском рату? Јесу. А Гвоздени пук ратовао у Првом. Какав, бре, Маутхаузен и Велики рат!? То би се упитао човек који је учио само оно што се у школи учи.

Ови други, што воле да читуцкају са стране, или копају да би извадили благо које не би смело да се заборави, пронађу поред Митића и једног Пандуревића. Тај доктор Владислав Пандуревић је као полицијски инспектор, преко Црвеног крста, посетио Маутхаузен током Првог светског рата. Зашто? Зато што је тамо одведено на хиљаде наших предака, иако нас о томе нису учили у школама. Да, у великом рату. И, у Пандуревићевом извештају претпостављенима стоји:

„У логору је помрло око 8.000 људи и од њих, вероватно, две трећине је живо сахрањено. Заробљени су били исцрпљени. Нису имали никакву здравствену заштиту. Били су без одеће, покривача. Спавали су на цичи зими под ведрим небом. Да би се заштитили од хладноће, увлачили су се у ђубре и тамо би их налазили промрзле. Склоништа нису имала врата и прозоре. Лежали су на голој земљи. Хранили су их усољеном рибом, а воде није било. Болест, алпска хладноћа, ветар, киша и снег немилосрдно су их таманили. Промрзле, испијене, са натеченим рукама и ногама, бездушно су их тукли кундацима аустро-мађарски стражари”.

Пандуровићево сведочење садржи и један не сасвим тачан податак. „У Кремсу, у непосредној близини Маутхаузена, на споменику помрлим логорашима уклесана је бројка од 8.000 сахрањених Срба током Великог рата“.

Тачан податак је 8.256.

Један од њих је био Риста Митић из Горње Топонице, редов трећег батаљона Гвозденог пука. О том пуку ћете читати много тога на www.gvozdenipuk.rs. А о Ристи? О Ристи, засад, само овде. Ту му је тренутно једино пребивалиште: у сећању. И у молитвама, као и оним за 8.255 осталих мученика из Маутхаузена који помреше тамо током Великог рата.

Тужно је што ми толико тога не знамо о онима који су страдали желећи да ми, садашњи, живимо слободно. Ето, Маутхаузен нисмо везивали и за Велики рат. А притом није био ни највеће такво стратиште наших предака у том, Првом светском рату. Заправо, 12.000 њих помре у аустроугарском логору у Добоју. Њих 9.700 у логору Нежидер. Њих по 7.000 у Нађмеђеру и Болдогасоњу. Њих 5.362 у Ашаху на Дунаву. Њих 4.317 у тврђави Арад. Њих 35.000 је одведено у Браунау. Њих 40.000 у Хајнхрихсгрин. А јесмо ли икада уопште чули за Нежидер? Нађмећер? Хајнхрихсгрин?

Нисмо.

Али, када будете следећи пут видели неког Митића, или Алексића (јер Михаило Алексић, редов Гвозденог пука пострада у Неђмеђеру), или Аметовића (јер Јашар, војник Гвозденог пука, остави своје кости у Ашаху), или Антића, јер Данило Антић, војник Гвозденог пука, сконча у Ашаху, а саборац му Велимир у Маутхаузену, кад видите неког Андрејића (јер Никола остави живот у Браунауу), или Анђелковића (јер редов Петар умре у Бодагосању), или када сретнете неког Трифуновића (јер војник Гвозденог пука Милутин Трифуновић испусти душу у логору у Фридрихсхафену)… можда га доживете другачије. Због заједничких предака. И кад будете видели неког од Пандуревића. Јер, да не беше тог рода, не би ни било оних најпотреснијих сведочења у овој причи. Али, и кад будете видели Митића, Алексића, Аметовића, Антића, Трифуновића, Пандуревића, Анђелковића… биће вам и част. Тако нас је мало преостало, а толико их је много страдало и живело храбро да бисмо ми могли да маштамо о слободи – да нам и не преостаје ништа друго него да једни друге поштујемо, баш због тих предака. Па, ми му и дођемо неки род. По страдању, свакако.

По мудрости… то тек треба да постанемо.

Па, да почнемо?

 

(Хвала свима који су допринели да књига „Гвоздени пук“ поново угледа светлост дана. Ако желите да помогнете да ова идеја настави да живи, можете и сами да то учините на више начина. На пример, на месечном нивоу путем платформе Патреон (https://www.patreon.com/gvozdenipuk) или директним слањем прилога, за шта се упутства налазе на страници „Донације“.)

Related Posts

Гвоздени пук

Ово јесте сајт о Гвозденом пуку, али је заправо посвећен првом роману о њему и још неким, врло важним књигама.