Шта је, уопште, српска дивизија, а шта први позив, другопозивци, трећепозивци?

Шта је била дивизија у војсци Краљевине Србије у Великом рату? И, шта су они „пук првог позива“, „другопозивци“, „трећепозивци“?

Следи кратак одломак из романа о Гвозденом пуку, управо на ту тему:

„„Па, Миловановићу… Јеси ли спреман?“
„Видећемо, господине мајоре“, гласио је одговор.
„Не мислим на то, него на испит“.
„Какав испит?“
„Мој“, одговори Михаило Синђелић. Уча и Јанаћко, завијајући цигаре, насмејаше се испод бркова и наставише да слушају.
„Не разумем, господине мајоре…“
„Пет питања само. Да видимо да ли су те у Русији нешто научили, или су ти Рускиње завртеле главу… као неке овдашње“, насмеши се скоро неприметно и мајоров брк: „Да видимо шта ти уопште знаш о српској војсци. Јер, ако не знаш ништа о нечему, како ћеш то нешто волети? А, ако не волиш своју војску, онда си ти опасан, не за непријатеља, него за нас“.
„А, то… Питајте“, покуша да сакрије трему Лазар.
„Прво… Када обичан војник дође у војску, па се покаже добрим, скрене пажњу својим добрим примером, шта може од њега по чину да постане?“
„Па… војник је то. Само подофицирски чинови долазе у обзир, јер није завршио никакве велике војне школе. Најпре може да буде каплар, па потом поднаредник и, највише, наредник. Ако прво положи испит за наредника, наравно“, одговори Лазар, мислећи да ће питања бити много тежа.
„Опа! Види ти нашег Руса!“, направи Јанаћко израз лица као да се зачудио, а онда прасну у смех, заједно са Чедом.
„А официрски чинови?“, упита одмах мајор Михаило.
„Ко има војно образовање, тај на почетку има најнижи чин. Тај је потпоручник. Онда може да постане поручник… Затим да напредује до капетана друге класе, па капетана прве класе… И онда иду: мајор, потпуковник и пуковник“, одговори Лазар.
„А генерале си, на крају, заборавио?“, насмеја се Уча.
Лазар се осмехну, али га пресече следеће питање:
„Знаш ли ко чини пук у који идеш, војниче?“
„Како мислите, господине мајоре“?, одговори својим питањем.
„Моравска војна област, топлички округ, којем Други пешадијски пук „Књаз Михаило“ и припада… Које војне срезове обухвата?“
Лазар ућута. Знао је за Прокупље и Куршумлију, али који су срезови још давали војнике за пук у који је ишао – представу није имао. Тишину прекиде Уча.
„Блаце, Прокупље, Лебане, Куршумлија. Па, немојте тако лака питања, мајоре, ова три досадашња би и деца знала!“
Михаило Синђелић га само погледа, јер је одговорио уместо онога који је испитиван. Полако засуче брк и пређе на четврто питање:
„Могу ли три брата, из исте куће, из истог села, да буду у потпуно различитим пешадијским пуковима?“
Лазар примети да је Јанаћко зауставио цигарету на доњој усни, да је Уча престао да жваће парче пите са сиром. Замисли се и одговори:
„Да, могу да буду у различитим пуковима“.
„Ма немој, а како?“, добаци Чедомир Антонијевић.
„Старост војника, Учо. Она је битна, толико знам. Дакле, господине мајоре“, окрете се Лазар назад ка Михаилу, и настави „… ако један брат има између двадесет и једне и тридесет и једне године, тај ће ићи у пук првог позива. Као што сад идемо и ми“.
„Први позив, ударна снага српске војске!“, добаци неки младић из воза, али га погледи свих који су са Лазаром седели, ућуташе за наредних пола сата. Одговор се потом настави:
„Дакле… Ко има између двадесет и једне и тридесет и једне године, тај је… ударна снага српске војске, први позив“, понови део упадице Лазар и настави. „Ако други брат има између тридесет и једне и тридесет и осам година, тај ће бити у пуку другог позива, а ако онај трећи има између тридесет и осам и четрдесет пет, тај ће бити трећепозивац, и његов пук може скроз да буде распоређен на другом крају Србије“.
„Опа! Види ти њега“, подиже обрве зачуђени Јанаћко, па се опет гласно насмеја. Сасвим довољно гласно да још два, три војника која су ту стајала приђу и почну да прате први војни испит у возу за Ниш.
Мајор Михаило прекину то смејање:
„Добро. Имамо и Последњу одбрану, сачињену од људи старијих од трећепозиваца и млађих од првопозиваца, али то је само за не дај Боже… Него, `ајд’ сад да те видим. Шта чини једну српску дивизију?“
Лазар је рекао све што је знао о војним формацијама и чиновима. Толико су, заиста, и деца знала. Али, осим да Србија има пет дивизијских области, и да је његов пук у Моравској дивизији, више није знао.
„Искрено, господине, мајоре… У Русији нисам учио о формацијском саставу наших дивизија. А како нисам овде служио рок, због рањавања…“
„Ето! Пао је!“, насмеја се Јанаћко.
„Ћути, четворку има, пада се са двојком“, добаци Уча као да је у правој школи у којој се са двојком падало.
„Не може да обуче униформу, а да не научи ко му је и шта му је све у дивизији“, насмеја се мајор Михаило и поче да набраја:
„Пиши или памти, како ти је воља: у дивизији првог позива су ти четири пешадијска пука, један допунски батаљон, коњички пук, артиљеријски пук, дивизијска инжињерија, пионирски полубатаљон… Онда, телеграфско одељење, инжињерско-алатска колона, болничка чета, четири пољске болнице, значи, једна по сваком пуку… Па, санитетска колона, муницијска колона.. Затим, војна пошта и… што се хране тиче, профијантска колона, те месарска и пекарска чета“, издекламова у даху Михаило Синђелић.
„И ви сте пали, господине мајоре“, насмеја се, истина тихо, Јанаћко Јовић, па појасни: „Заборавили сте мостови трен“.
„Како рече ово…?“, упита Лазар.
„Мостови трен“, одговорише му сви у глас, чак и војници које није познавао.
„Јединица која гради мостове, понтонске најчешће. Поправља старе, премошћује реке где лаког прелаза нема. Или, ако је газ превелик, прави нове, јер се даље не би могло без њихове помоћи“, појасни му Салатило, који се вратио када је чуо грају.
Ништа Лазар, под милим Богом, није запамтио, ама ништа. Само се уплашио да то сваки неписмени сељак у Србији зна, а он – ни да бекне.
„Параћин!“, узвикну неко. Момци се померише ка средини вагона, како би нови војници могли да уђу.“

(Хвала свима који су допринели да књига „Гвоздени пук“ поново угледа светлост дана. Ако желите да помогнете да ова идеја настави да живи, можете и сами да то учините на више начина. На пример, на месечном нивоу путем платформе Патреон (https://www.patreon.com/gvozdenipuk) или директним слањем прилога, за шта се упутства налазе на страници „Донације“.)

Related Posts

Гвоздени пук

Ово јесте сајт о Гвозденом пуку, али је заправо посвећен првом роману о њему и још неким, врло важним књигама.