
На фотографији су саборци наших прадеда на Солунском фронту. Индијци.
Да, Индијци. Много њих је пало тамо где су наши преци покушавали од 1916. до 1918. да пробију непријатељске линије и ослободе отаџбину.
Њих 520 је дало животе ту, живећи и борећи се уз српске војнике у близини Солуна. Већи део њих није сахрањен на Зејтинлику јер већи део њих и нису били Хришћани. На индијском гробљу, три, четири километара од оног највећег где су земни остаци наших предака, сахрањено је 384 индијских војника који су били Хинду вере, 107 муслимана из њихових јединица, 26 сабораца Сика и три Хришћанина која су са њима дошли из Индије. Стигли су заједно, заједно и почивају.
На једном од њихових споменика пише „Слава ти, Господе“. Пише то на панџабију. На арапском је дописано „Алах опрашта, опрашта на крају“. На санскриту је дописано „Теби се клањамо, Боже наш“. Сахрањени су заједно, јер су се, без обзира на верске разлике, заједно и борили против зла. Заједно са српским војницима, којима је и посвећен бесплатни роман о Гвозденом пуку.
Тим индијским људима из извиђачке јединице, али и носачима, онима из транспортних, артиљеријских, па и коњичких, пешадијских, а и специјалних снага – четвртог батаљона гурки, свима њима који су дали животе што у борбама, што од страшне пошасти – маларије, што од зиме, а били су раме уз раме са нашим прецима…
.. њима је посвећено ово сећање.
(Хвала свима који су допринели да књига „Гвоздени пук“ поново угледа светлост дана. Ако желите да помогнете да ова идеја настави да живи, можете и сами да то учините на више начина. На пример, на месечном нивоу путем платформе Патреон (https://www.patreon.com/gvozdenipuk) или директним слањем прилога, за шта се упутства налазе на страници „Донације“.)
Ово јесте сајт о Гвозденом пуку, али је заправо посвећен првом роману о њему и још неким, врло важним књигама.