Не чекај нас к’о роба – дирљива песма са Крфа

Током истраживања за књигу „Гвоздени пук“ откривено је много дирљивих детаља о нашим славним прецима који кућу малтене нису видели од 1912. до 1918. Пред вама је једна песма са Крфа, где су се у пролеће 1916. српски војници окрепљивали после повлачења – Албанске голготе.

Аутор је непознат, а „Песма из туђине“, упућена Србији, гласи овако:

„Пролетње нас сунце јулским жаром згрева,
пред очима нашим једна слика расте:
сад се српска гора у лишће одева,
и цветају врба и цвркућу ласте.
Отаџбино, тебе крије магла сива,
ал’ ми осећамо мирис твојих њива.
Туђина нам душу горком тугом наче,
ми жудимо натраг свом крову и деци,
њима ћемо рећи силније и јаче
него нама прошлост и јуначки преци:
Соколови, чујте, у првоме лету,
отаџбине – нигде у целоме свету.
Нит’ са јужног неба вазда сунце греје,
нит’ у мору само леже Божји дари,
и ђурђевска киша и снег кад веје
о Божићу – за нас има више чари.
Отаџбино, тебе крије магла сива,
али твоје жетве наша душа снива.
Поћи ћемо теби, мајко, пуни жуди
ал’ ниједног од нас не чекај ко роба!
Пашћемо за тебе, ко слободни људи
или у слободној теби наћи гроба.
Ми морамо своју постигнути мету.
Знамо – нигде тебе у целоме свету.

(То испеваше, записаше и оставише да буде пронађено сто година касније. Речи су понели у срцима и – кренули по слободу.

Сећање на славне претке и даље чувамо на www.gvozdenipuk.rs

(Хвала свима који су допринели да књига „Гвоздени пук“ поново угледа светлост дана. Ако желите да помогнете да ова идеја настави да живи, можете и сами да то учините на више начина. На пример, на месечном нивоу путем платформе Патреон (https://www.patreon.com/gvozdenipuk) или директним слањем прилога, за шта се упутства налазе на страници „Донације“.)