ЧУДЕСНА ПРИЧА О НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ СА АВАЛЕ или Шест динара, два’ес пара и срце за Србију

Ово је једна прича која се, обично, не учи у школи. Штета, нестварна је. А истинита. Наша прича.

О најчувенијем споменику је ког Србија има. О оном који под тим спомеником лежи.

Новембра 1921. приликом излета на Авалу једне групе званичника, иначе учесника склапања савеза са Румунијом, нађен је гроб ограђен простом тарабицом. На њему је било написано: „Ein unbekannter Serbischer soldat“. Непознати српски војник. Непријатељ га сахранио током Првог светског рата.

Врло брзо је оформљена комисија која би испитала ко у гробу лежи и дошло се до закључака да је у питању војник погинуо у позну јесен 1915. И да је у питању неименовани војник трећег позива (старосна категорија од 38 до 45 година; Трећепозивици су, иначе, били војници који су, када нису најстрашнија ратна збивања, служили да у позадини чувају важне објекте, спроводе и обезбеђују затворенике, итд. А када је било најстрашније, онда су сви били на линији фронта. Јер сви су били једно. Народ).

Само, утврђено је и нешто нестварно.

Но, хајдемо најпре о томе – шта је уопште пронађено приликом откопавања гроба?

Делови чутуре. Део гранате. Део цокула, које су биле повезане телеграфском жицом. Да. Немаштина… По тим жицама, које су коришћене у немаштини јер није било ничега ни налик пертли, било је јасно да је војник сигурно – војник Краљевине Србије. Па, затим, ту је био део опасача. Фишеклије, у којима стоје меци. Било је тачно 94 метка за стару руску пушку. Трећепозивац, наш, дефинитивно. Врло крхке грађе. Сићушан, скоро дечјег раста. А на линији фронта. У самом костуру је био и новчаник. У њему – три српска дводинарца, сребрна, са ликом краља Петра првог. И један никлени грош, „двае’с пара“, како би се рекло. Све укупно шест динара и двадесет пара.

Није било никакве војничке плочице, којом би се знало име палог ратника. Трећепозивци их, просто, скоро по правилу нису ни имали.

Није било још нечега.

Није било – целог левог дела грудног коша.

Медицинском анализом утврђено је да је погинуо тако што га је аустроугарска граната, чији је део пронађен, граната од 10,5 центиметара у пречнику, погодила право у – срце.

Био је сахрањен управо у левку који је граната аустроугарске хаубице и направила.

Селидба посмртних остатака овог незнаног јунака са авалског превоја на сам врх планине Авале, где и данас почива у оном модерном, накнадно направљеном маузолеју који велича југословенске народе, обављена је 1938. године. У свету се таква места обично називају споменицима „незнаном војнику“, а код нас, ето, „незнаном јунаку“.

Било је оних који су се противили да се један такав споменик подигне, у оно време, Београђанима на не баш лако приступачном месту. Бранислав Нушић је тврдио да на Авалу иду „само добростојећи, колима, да би тамо водили љубавнице“, али краљ Александар је одлучио да буде баш тамо и, би подигнут тамо. Узалуд је Нушић јавно тражио да се споменик незнаном српском војнику, као симбол свих оних чија имена временом избледе, а који су дали живот за отаџбину, буде на данашњем Тргу републике, отприлике покрај „стакленца“. Иронијом судбине, тамо се сада налази управо споменик Браниславу Нушићу.

А војник са Авале? Онај што су га хиљаде посетиле, не знајући судбу његову, тај исти војник је, некако, остао жив. А жив је, како није? Јунаци вечно живе.

Такав је и свратио баш у ову причу и, са оним својим богатством од шест динара и двадесет пара, подсетио нас шта значи када срце куца за отаџбину. И да вам, кад устајете на Зло, ма колико велике шансе биле да вас оно прегази, не треба много тога да би вас памтили и век касније.

Да, стварно, по чему ће нас да памте за стотину година?

Сећање на славне претке и њихове лекције нама овдашњима настављамо да чувамо на овом сајту бесплатне књиге о нашој најодликованијој јединици из периода 1912. – 1918. Прикључите се и ви. Да не заборавимо ко смо.

И да и нас памте кроз стотину лета.

(Хвала свима који су допринели да књига „Гвоздени пук“ поново угледа светлост дана. Ако желите да помогнете да ова идеја настави да живи, можете и сами да то учините на више начина. На пример, на месечном нивоу путем платформе Патреон (https://www.patreon.com/gvozdenipuk) или директним слањем прилога, за шта се упутства налазе на страници „Донације“.)