Једна од најстрашнијих фотографија из 1914.

Ово је једна од најстрашнијих фотографија из 1914, а из Србије је. И, не налази се ни у једном нашем уџбенику. А штета, било би лепо да не заборављамо нешто овако битно, ма колико било страшно.

Да, постоје страшне сцене аустроугарских злочина над цивилима, највише у Мачви, које је Арчибалд Рајс током своје посете од септембра до новембра 1914. забележио, фотографисао, описао, потом представио читавом свету. Али, ово је нешто друго и наизглед нема везе са људима.

Пре него што откријемо о чему се ради, нешто је важно знати: у Хашкој конвенцији од 18. октобра 1907. која се тиче обичаја и правила рата, а коју је потписала и Аустроугарска, у Члану 27 се државе потписнице обавезују да „током опсада и бомбардовања, све неопходне мере опреза морају бити предузете да се спасу / заштите, што је више могуће, све грађевине које имају везе са верским обредима, уметношћу, науком и филантропијом, сви историјски споменици, болнице и места где се болесни и рањени опорављају, и то све док се те зграде не почну користити у војне сврхе“.

Ово је у свом извештају цитирао и Арчибалд Рајс. Ово је његова фотографија – Народног музеја Србије.

Срушеног до темеља у бомбардовању Београда 1914.

Музеј, у коме је било похрањено археолошко, уметничко и историјско благо Србије и најближег окружења, од праисторијских времена, Антике, преко средњег века, до тада савременог стваралаштва, страдао је скоро сасвим. Зграда, која се налазила покрај Капетан-Мишиног здања, је уништена, као што то документује и доктор Рајс, а малтене су уништене и све његове збирке.

Да ли то, кроз векове већ, они који би да окупирају овај народ – случајно ударе најснажније на његову историју, као да желе да је избришу (или ипак не треба веровати у случајности), тек… Иако је ово једна од најстрашнијих фотографија из Србије из 1914, страшна јер је ово злочин са продуженим трајањем, који нема намеру да убије једну особу, већ једну нацију – историја нашег народа, ког су усмено предање и вера водили кроз векове, некако је сачувана. Крхко, али, има људи и инстуција, који се не дају.

Делић тог сачуваног, а новим генерацијама шокантног богатства, шокантног јер још увек у уџбеницима нема свега што би требало да има, чувамо и даље на:

www.gvozdenipuk.rs

Прикључите се и ви.

(Хвала свима који су допринели да књига „Гвоздени пук“ поново угледа светлост дана. Ако желите да помогнете да ова идеја настави да живи, можете и сами да то учините на више начина. На пример, на месечном нивоу путем платформе Патреон (https://www.patreon.com/gvozdenipuk) или директним слањем прилога, за шта се упутства налазе на страници „Донације“.)