Те 1912, приликом ослобађања онога што се Старом Србијом звало, прва велика битка са Османлијама била је Кумановска. Милутин Миланковић, наш чувени научиник, решио да служи у војсци иако то као професор универзитета није морао. И, записао један необичан догађај у Скопљу.
Ово су његове речи:
Скоро из дана у дан полазили су санитетски возови, пуни рањеника, за Београд. Ту прилику уочи један наш млади политичар и каснији министар (Миланковић не наводи име) да се, када је из Београда дошао у Скопље (из ког су се Османлије повукле без борбе), одевен у официрско одело, и онде се прошетао, врати таквим возом кући. Но, командир воза (железничар, који је војни рок служио у својој струци) не даде му да уђе.
„Ја сам народни посланик!“, рече командиру.
Но, овај му одговори:
„Ове које возим, ТО су народни посланици. А не ти у твојој испегланој униформи!“.
Опсова гадно и залупи му пред носом врата вагона.
(Хвала свима који су допринели да књига „Гвоздени пук“ поново угледа светлост дана. Ако желите да помогнете да ова идеја настави да живи, можете и сами да то учините на више начина. На пример, на месечном нивоу путем платформе Патреон (https://www.patreon.com/gvozdenipuk) или директним слањем прилога, за шта се упутства налазе на страници „Донације“.)
Ово јесте сајт о Гвозденом пуку, али је заправо посвећен првом роману о њему и још неким, врло важним књигама.