
Током истраживања за књигу „Гвоздени пук“, посвећену најодликованијој јединици наше војске, њеном животу и борби за слободу од 1912. до 1918, дошло је и до изградње првог споменика поменутом пуку. Учинили су то сељаци малог села Игриште, покрај Куршумлије. Сада је подигнут и други споменик. Деца су га поставила.
Деца.
Када будете решили да уживате 20-ак минута, кликнућете на овај линк и видети која су то деца и зашто баш у Като Коракијани, на Крфу, поставила тај споменик, а сада следи још једно откриће до ког се дошло током истраживања за књигу „Гвоздени пук“.
У питању је песма непознатог српског војника, који ју је забележио управо на Крфу 1916, када се војска и део народа окрепљивао од повлачења, Албанске голготе, вапијући да се крене назад, у отаџбину. Та нестварна песма гласи овако:
Сећање на отаџину
Ја познајем: ово није земља моја!
Нигде леда, нигде снега,
нигде нема једног брега
разрушена гњевом боја…
– Ово није земља моја!
Ја познајем: ово није земља моја
где протече крви доста,
где хиљаде мртвих оста
бранећ’ силно права своја..
– Ово није земља моја!
Ја познајем: ово није земља моја
коју тресе силна јека.
Ја сам дош’о из далека.
Не чује се нигде боја…
– Ово није земља моја!
Ја познајем: ово није земља моја
где још пуни шанци стоје
изгинуле браће моје,
где је пад’о строј до строја…
– Ово није земља моја!
Ја познајем: ово није земља моја
преврнута лавом топа,
где је као сноп до снопа
гробље, коме нема броја…
– Ово није земља моја!
Ја познајем: ово није земља моја
где девојке и све жене
све у црно завијене
стежу тужна срца своја…
– Ово није земља моја!
Ја познајем: ово није земља моја
где сад моји живот просе
од Тевтона што све носе
и Татара дивљег соја.
– Ово није земља моја!
Ја познајем: ово није земља моја!
ОНА ЧЕКА ДА ВАСКРСНЕ
кад се цео Балкан тресне
после тако силног боја…
То је славна земља моја!“
Записаше ово на Крфу 1916. И пођоше по слободу.
Сећање на те претке (уз бескрајну захвалност деци која нас све подсећају на важност прављења споне између најбољих које смо имали – и оних који за нама долазе), настављамо да чувамо на www.gvozdenipuk.rs
(Хвала свима који су допринели да књига „Гвоздени пук“ поново угледа светлост дана. Ако желите да помогнете да ова идеја настави да живи, можете и сами да то учините на више начина. На пример, на месечном нивоу путем платформе Патреон (https://www.patreon.com/gvozdenipuk) или директним слањем прилога, за шта се упутства налазе на страници „Донације“.)
Ово јесте сајт о Гвозденом пуку, али је заправо посвећен првом роману о њему и још неким, врло важним књигама.