Фотографија која би требало да буде у сваком српском уџбенику историје

Ову фотографију никада досад нисте видели, а требало би да је у сваком уџбенику историје. Видите је на интернет страници књиге „Гвоздени пук“, а сведочи о јунаштву које чак и надилази храброст див-јунака из „Гвозденог пука“.

Ово на фотографији је кључна осматрачница из чувене одбране Београда 1915. године. Налазила се на Дунавском кеју, на коме су вођене надљудске борбе са десетоструко јачим освајачем који је тог петог октобра 1915. најпре дотад невиђеном артиљеријском канонадом бомбардовао бранипце преостонице, па дан и по касније кренуо у пребацивање огромних снага на територију Краљевине Србије.

Ова осматрачница, како ју је описао један од ретких преживелих из херојске одбране Београда, била је најбоље место за осматрање непријатеља, али и најопасније место када је језиво петодневно непрекидно гранатирање почело. Са ње је могао да се види сваки покрет непријатеља, куда се по реци креће, где се искрцава, па кад се искрца на београдску, десну страну Дунава, куда покушава пробој. Била је висока око десет метара, представљала је и неку врсту ветрењаче пре него што су ратни дани однели сваку помисао о нормалном животу. Али, представљала је, и, ако је ви не избришете из сећања, представљаће – симбол несаломиве решености да се на своје не да.

Јер, на Дорћолу су тих октобарских дана били најмлађи чланови српске војске. Тек стигли у војни кадар, свега неколико месеци раније. Били су ту и добровољци, махом из „Прека“ (преко реке), који су са аустроугарске територије пребегли међу своје, да не би на своје морали да пуцају као аустроугарски војници.

За Дунавски кеј и његову одбрану била је задужена прва чета другог батаљона Десетог кадровског пука, састављеног од најмлађих војника Краљевине Србије. А један део те чете, десетина кадроваца, пријавила се за осматрачку дужност. Најопаснију.

Били су незаштићени, на тој наизглед крхкој, али гвозденој кули, том једином довољно високом месту у равници приобалног подручја да уоче шта непријатељ ради преко реке и шта на њој покушава. Али, храбро су се пели горе и јављали све шта виде. Били су горе и дању и ноћу. И када се пуцало баш на њих, и када је све око њих било уништавано огњем из стотина артиљеријских цеви окупатора. Шума која је била иза осматрачнице је цела сравњена са земљом. Сви ровови преорани. Куће уништене. Читав Кеј је постао непрегледан низ кратера. Десетине хиљада граната је пало на Београд за прва 24 сата, а највећи део њих – баш на Кеј. Баш ту, свуда око ове осматрачнице.

На њу су ишли, један по један, да би јављали осталим браниоцима – где да очекују најјачи удар пешадије. Где се непријатељ искрцава. Куда се креће и шта покушава.

Гинули. И пели се, један за другим.

Из дневника једног младог официра који је тих дана био у Одбрани Београда баш на Дунавском кеју, ево кратког записа, уместо нашег закључка, на Фејсбук страници књиге „Гвоздени пук“:

„Чудном игром судбине, ова ветрењача је и поред страховите артилеријске ватре, која је за време напада на Београд просута на том терену – остала читава, иако је шума у близини и даљој околини буквално уништена. Она је сигурно зато остала читава да би служила као споменик оном храбром каплару и његовој десетини, који су за време самог напада на Дунавски кеј и даље вршили своју тако значајну дужност осматрача, са пуно пожртвовања, све дотле докле нису сви, један за другим, израњавани или изгинули. Од једног, преосталог из те десетине, тешко рањеног војника, сазнао сам доцније да су осматрачи гинули на осматрачком месту раскидани у већини случајева шрапнелима, док су други хладно и верни својој дужности заузимали њихова места, можда седећи на мртвим телима својих другова“.

Њима у част, ова фотографија. Да је упамтите и делите. Да их не заборавимо, Бог душе да прости свима који су Србију бранили. Њима у част се спрема и књига „Одбрана Београда 1915“, аутора „Гвозденог пука“. Та спомен-књига о надљудској одбрани престонице, у којој су учествовале и жене, и странци, и деца, и Срби из свих крајева, продаваће се по симболичној цени, како би се од тог новца и даље штампао и даље бесплатно делио „Гвоздени пук“.

Њима, тим див-јунацима са осматрачнице, тим браниоцима који су гинули да им другови не би гинули, њима у част – ова прича. И ово сећање. И ова молитва, свих нас због којих су и дали животе: Бог душе да вам прости, јунаци.

(Хвала свима који су допринели да књига „Гвоздени пук“ поново угледа светлост дана. Ако желите да помогнете да ова идеја настави да живи, можете и сами да то учините на више начина. На пример, на месечном нивоу путем платформе Патреон (https://www.patreon.com/gvozdenipuk) или директним слањем прилога, за шта се упутства налазе на страници „Донације“.)

Related Posts

Гвоздени пук

Ово јесте сајт о Гвозденом пуку, али је заправо посвећен првом роману о њему и још неким, врло важним књигама.