Утисци читалаца о књизи „Гвоздени пук“

„Браво, браво, браво! То је најпрецизнија реакција после управо прочитане књиге. А књига ће стајати у спомен-соби Гвозденом пуку коју намеравамо да изградимо, јер управо сведочи о људима који су нам били преци, а који су се на овим планинама и овим нашим њивама свакодневно изграђивали, па су и могли да буду јунаци какви су се, у оним годинама, силом ратних прилика, свету и показали. Од здравог, нашег хумора, до знаних и незнаних битака, све до оне здраве, српске памети – свега у књизи има, на један питак, врло читљив начин. У пет сам устајао да бих читао што пре, јер су у књизи тачно описани витезови Гвозденог пука, њихов менталитет и снага.“
(Живота Јевремовић, председник Удружења Гвоздени пук, иницијатор и главни организатор подизања првог споменика Гвозедном пуку у Србији, у куршумлијском селу Игриште. Село Игриште је дало Гвозденом пуку 17 војника, а од тих 17 војника, само су тројица преживела Велики рат)

 

„Гвоздени пук“ је дивна књига, достојна писања великог Добрице Ћосића. Топло је препоручујем за читање, јер је читам и гутам странице. Оно што Добрица Ћосић није учинио у „Времену смрти“, то је поштовани Дарко Николић у „Гвозденом пуку“.
(Петар Микарић, унук Арсенија Микарића, официра Гвозденог пука погинулог на Солунском фронту, одликованог Сребрном медаљом за храброст)

 

„Управо сам довршио читање и осетио жаљење што немам и други део да одмах наставим са читањем. Много ми се допала прича као и стилски израз којим приповедате… дело достојно великана наше писане речи.
Књига је изузетна… нуди једну истину која нам је исклизнула из срца после свих недаћа које смо као народ преживели и још увек преживљавамо. Нашем обезбоженом народном бићу потребне су баш овакве поуке, које једино у својој мучној а светлој историји још можемо да нађемо… поново.
Дарко, хвала још једном и будите сигурни да ћете имати помоћ и у наредним вашим настојањима да овакве књиге угледају светлост дана.
Како радили тако нам Бог помогао!
Свако добро желим,
Брат у Христу,
Младен“
(Младен Чвокић, један од добротвора који су помогли да се књига одштампа)

 

„Дирнута сам истински, велике и важне истине су написане у овој књизи, не само историјске, српске, већ духовне, православне, људске, срчане.
Уживала сам у читању. Заборављала сам да читам књигу, аутор ме је преместио директно у све атмосфере, све слике, веома живо и сасвим реално… Одушевљена сам начином којим је писано.
Изненадило ме је, као емоција и као велики раст за душу након прочитаног рукописа – осећај дубоког, дубоког поштовања за мушкарце Србе, дубоко поштовање са срчаност, за пожртвованост, за несебичност са којом спремно залажу свој живот за живот својих жена, сестара, мајки, деце, другова, домовине…
Ја сам то поштовање осећала и раније, због двојице деда који су ратовали, због стричева који су ратовали, због оца који није ратовао али је био исти Србин и заштитник као и његов отац и деда, али док сам читала ову књигу, јавило се нешто веће, нешто што је захвалност у име женског рода, поштовање и разумевање мушке судбине на овом простору.
Да, разумевање мушке судбине у Србији је оно што су многи заборавили, посебно су жене заборавиле. А та судбина је и данас тешка као и увек, можда и тежа јер се не ратује отворено, јер рат чак није ни објављен, јер непријатељ вреба час видљив, час невидљив, а борцу остаје да се ослони на једино искуство из ратова које је наследио а које и данас може да му користи: на Божију помоћ и на честито храбро срце.
Хвала ти драги Дарко, и сваку срећу желим твојој књизи, а благословени су сви они који је прочитају.
(Милица Ракоњац, магистар сликарства, аутор графичког решења за корице књиге)

 

„Изузетна. Књига која зауставља време. Подсећа ко смо и шта ишчезава а треба да чувамо да се не угаси. Чојство, храброст, саосећање. Драго ми је што је освежена хумористичним анегдотама и кроз дијалект који до сада многим младим и није тако знан“.
(Кристина Пејић)

„Књига је дивна и једва чекам наставак…буди тугу, за коју кажете да „није од Бога“, али и тај чувени српски понос…
Дивно је што постоје људи који пишући овакве књиге чувају од заборава праве вредности које су некада постојале у нашем народу“
(Љиљана Милановић)

 

„Чита се у једном даху, живи сваки тренутак, одаје почаст тим храбрим људима. Ја је назвала – сведоком једног времена храбрости! Хвала за дивне странице.“
(Данијела Крстић)

 

„Читао пре девет месеци.
Некад ме прође језа, некад ми наиђу сузе.
Све док постоје сећања на праве људе који живе у овој књизи, постојаће и Србија.
Хвала, Дарко, неизмерно, што чуваш та сећања!“
(Зоран Јовановић)

 

„Дивна књига, бескрајно занимљива проткана морем истинитих нити. Чувам је на флориди. навијам да стигне у књижаре и покаже своју праву моћ“
(Александра Оташевић)

„На један врло леп начин, пратећи доживљаје неколико другова зарањамо у овај славни део спрске историје. Све је ту, љубав, жртва, храброст, понос, страх, али пре свега једно лепо подсећање на неке заборављене обичаје, на оно шта смо били, на веру која нас је крепила, на људске квалитете. Хвала аутору који нас је продрмао и подсетио на стопе славних предака и још једном нас подсетио зашто треба да смо поносни сваки пут када кажемо Србија и Срби. Са нестрпљењем чекам наставак.“
(Огњен Београд)

 

„Мисли ми навиру ових дана, до овог момента.
Мисли, мисли и само мисли. Збрка. Јуре једна за другом. Јавља се прва, друга је прекине, улети трећа, преплићу се па опет… Отимам им се ја, нећу да мислим, али не иде. У том хаосу, мисао се јавља да би претходну угушила, настаје борба и као резултат диже се једна мисао, главна стожерица… Тако једноставна и тако страшна.“
Одличан дескриптивни стил писања, увођење читаоца у ток дешавања као да је непосредни учесник.
Овакво благо је отргнуто од заборава, веома битна чињеница и добро дело пред Богом.
Свака част и хвала!“
(Жељко Петровић)

 

„Књига је одлична. Успео си да дочараш оно време… Успео си да ухватиш како се осећа борац у тренуцима битке… Само напред!“
(Ивица Колев, један од јунака са Кошара)

 

„Књига одушевљава, једноставно урониш у тај свет и то време, као да си са јунацима књиге… Чека се други део“
(Бошко Миљуш)

 

„Камо среће да је оваква књига штампана пре 30, 50 или 70 година, да је генерације читају као школску лектиру.
Прочитах скоро у једном даху, колико пута су ми за то време трнци телом прошли и колико пута поглед замаглио од туге и поноса не могу избројати.
Очекујем наставак“
(Срећко Несторовић)

„Књига је врхунска, тематика одлична, читао сам је малтене дан и ноћ. Једва чекам наставак“
(Данко Пантелић)

 

„Учили су ме, већ као одраслог јер као дете нисам томе учен, да изворску воду увек пуштам на длан преко коцке шећера. Да ми од хладноће свеже воде не попуца глеђ на зубима. Нећу да улазим у историјски значај књиге коју коментаришем јер моја реч за то није меродавна. Нећу да улазим ни у квалитет писања јер ни за то нисам меродаван. Али хоћу да кажем оно за шта, као писац, јесам меродаван. Реч писана у овом историјском роману јесте као та хладна и свежа изворска вода. Мора се пити преко коцке шећера јер од њене тихе оштрине трну зуби и пуца глеђ. Али тако гаси ону дубоку и тешку жеђ коју ми, богобојазни и богољубни Срби, већ деценијама осећамо као воденични камен на души. Верујте ми, сведочим, да је сваки гутљај лековит и освежавајући. Па нек’ пуца глеђ!“
(Радослав Чугаљ, писац)

 

„Прочитано у једном даху, јако, вредно… чекам наставак!“
(Ивица Стојадиновић)

 

„Могла бих још сто пута да је прочитам! За мене је ова књига нешто непоновљиво, а верујте ми, нисам мало књига прочитала. Мислим да сваки Србин мора имати ово Ваше дело у кућној библиотеци. Унапред се радујем свему што ћете да напишете и што ћу надам се прочитати. Пуно поздрава из Пирота.
(Јелена Ђорић)

„Одмор са породицом у Грчкој је био прелеп, а моменти слободног времена обогаћени једном предобром, односно врхунском књигом. Веровали или не, док сам је читао у воду нисам хтео… 🙂 Имао сам, за мене, велику част да међу првим читаоцима у Србији уживам у књизи г-дина Дарка Николића „ГВОЗДЕНИ ПУК“.
Књига која ме је као времеплов вратила у период дешавања балканских ратова, ослобођења старе Србије од Турака, кроз коју сам буквално видео људе и војнике оног доба, осећао њихове навике, њихову људскост, природност, све оно чега данас такорећи нема… Са њима ишао пут Скопља, гледао борбе са Арнаутима и турцима, чуо сваки куршум…
Нажалост, све као неми посматрач…
Међутим, оно што је најважније, ова књига вас учи да волите своју земљу, свој народ, своју традицију и културу, своју веру, да се вратите својим коренима и Христу који обитава у свима нама…
Ако мислите добро свом детету дајте му да је прочита, после вас наравно, нећете се покајати!
Први пут у животу да ми је било жао што књига нема 1000 страна, што не траје још много…
Надам се да ће наставак изаћи што пре!
Свака Вам част г-дине Дарко Николић и највеће ХВАЛА на овом путовању!!!“
(Звездан Рачић, један од јунака са Кошара)

(Хвала свима који су допринели да књига „Гвоздени пук“ поново угледа светлост дана. Ако желите да помогнете да ова идеја настави да живи, можете и сами да то учините на више начина. На пример, на месечном нивоу путем платформе Патреон (https://www.patreon.com/gvozdenipuk) или директним слањем прилога, за шта се упутства налазе на страници „Донације“.)