Шта треба да се зна о крштењу (у припреми)

Књига о крштењу изашла је први пут пре више од 20 година, уз помоћ (и финансијску и сваку другу) братства храма Покрова Пресвете Богородице у Београду и уз духовно бодрење  професора београдског Богословског факултета. Те књижице одавно нема, и гле чуда, њено поновно штампање иницирали су старији свештеници, који су својевремено имали шта да поклоне верницима  кад дођу да закажу крштење. Сада је припремљено друго допуњено издање, у чијем садржају можете наћи ово:

Зашто се уопште крштавамо?
Шта је крштење?
Шта је Света тајна?
Колико Светих тајни има у православној Цркви?
Ко учествује у Светој тајни крштења?
Ко све може бити вршилац Свете тајне крштења?
Како лаик, у изузетној ситуацији, треба да обави крштење из нужде?
Шта се дешава уколико неко умре некрштен?
Како су се некада одрасли припремали за крштење?
Ко су „оглашени“?
Зашто је важно и друго оглашавање?
Заклињање (егзорцизам)
Одрицање од сатане
Сједињење са Господом
Исповедање вере
Одлука СПЦ о припреми за крштење
Шта је „клањање“?
Како су се деца припремала за крштење?
Шта је „знамење“?
Да ли мајка иде на крштење детета?
Каква је разлика у приступању крштењу између деце и одраслих?
Шта још треба знати о крштењу деце?
Да ли постоји одређено време за обављање крштења?
Да ли постоји одређено место на коме се обавља крштење?
Зашто се крштење обавља водом?
Како се припрема вода за крштење?
Како се обавља сам чин крштења?
Шта је “крсница”?
Шта је миропомазање?
Чиме се врши миропомазање?
Како се припрема миро?
Како се врши миропомазање?
Зашто су за миропомазање изабрани одређени делови тела?
Зашто се после миропомазања крштени умива?
Зашто се у оквиру тајне миропомазања шиша коса?
Шта је „уцрковљење“?
Да ли вам је свештеник опростио што не знате све што би требало да знате када приступате Светој тајни крштења?
Зашто је уопште уведено присуство кума на крштењу?
Каква је улога кума?
Које услове мора да испуњава верник да би био кум?
Колико може бити кумова на крштењу?
Каква је функција кума после крштења?
Шта се поклања на крштењу?
Како се бира име?
Како се прославља крштење?
Колико се свештеник награђује за крштење?
Да ли вам се учинило да сте присуствовали крштењу која су трајала краће од овде описаног?

Ако завиримо у било који од ових наслова, можемо сазнати још по нешто. А ако прочитамо све наслове, нећемо знати све :). Православље је начин живота, а не теоретско знање. Крштење је улазак у хришћански живот, који је вечан. Међутим, како ћемо живети хришћански, ако о томе не знамо ништа? Па, ево овако како живимо сад – тешко. А може бити лако и радосно ако прихватимо да крштење није никакав наш православни обичај који се тог дана обавио и – готово. Крштење је тајна која се одиграва између Бога и човека у којој се до тада некрштени човек рађа за вечни живот. Јер – живот не престаје после упокојења. Е, за то „после упокојења“ се крштавамо. Тог дана кум постаје духовни родитељ кумчету и за то духовно васпитавање, по свом одласку пред Бога, одговара за своје духовно чедо. Али, не брините, док год се осећа свечаност на крштењу, Бог је с нама. А после тога…? То „после тога“ налази се у другим књигама које овде можете наћи. Да, треба да знамо шта радимо, а за то је потребно да нам буде све јасно. Чак и ситница као што је ова:

Да ли мајка иде на крштење детета?

„Ово питање често изазива недоумице. По правилу, мајка првих 40 дана од порођаја не може да уђе у храм, јер се сматра нечистом. Тек четрдесетог дана, она ће посебном молитвом бити очишћена. Тај чин очишћења постојао је код свих старих народа (Персијанаца, Грка, Римљана), јер се мајка у свим тим друштвима сматрала нечистом првих шест недеља после порођаја. Преко јудаизма овај обред је прешао и у хришћанство.

Тог четрдесетог дана мајка долази у храм, али не може у њега да уђе док се свештеник пред вратима не помоли господу за њено очишћење од греха и нечистоте. Тада се он моли да јој се поново дозволи да улази у храм и да је Бог удостоји правом да се опет причешћује. (Ех, колико је нас уопште чуло за ово?! Данас се иде у храм ко кад хоће и мало ко се причешћује. Ми се играмо са нашим животима… И дечијим, такође).

Дакле, уколико се дете крсти у току првог месеца живота, како би и требало, мајка тада не може да уђе у храм, јер није чиста у овом смислу. 40-ог дана од порођаја, мајка може да дође до припрате, свештеник ће јој ту очитати молитве и увести унутра. А после тог четрдесетог дана све и онако нема везе, па на крштење може да иде и мајка. Зашто би постојала сметња да мајка присуствује крштењу, после бабина? Ништа у православљу није без смисла. И ништа не мора. Само је корисно знати шта је корисно :).

Остали иду на крштење без икаквих посебних правила, с тим што жене у храм не улазе у панталонама, непокривене главе, обнажених рамена и нашминкане. Тако се никад не улази у цркву, нипошто. Мушкарци не улазе у храм у кошуљама или мајицама са кратким рукавима. Ни тада, ни било када. Оно што важи за манастире, важи и за сваки други храм. Где то пише, питате? Пробајте да уђете у панталонама, ако сте женско, у манастир у Раковици где је сахрањен Патријарх Павле, па ћете на улазу добити сукњу и мараму, и моментално научити како се улази у Божју кућу. Или погледајте било који православни филм, па сами приметите да по храмовима нема гологлавих, голишавих и нашминканих жена. Неће нас нико због тога избацити из храма, али све то једног дана дође на суд, Страшни суд. А не иде ни да се упреподобимо у Цркви, а кад изађемо напоље да повиленимо. То значи, није корисно да, на пример, жена дође на Литургију у дугој сукњи и са марамом, а кад дође кући, запали цигарету и ускочи у панталоне. Ако смо за панталоне, не треба да будемо лицемери. Кад духовно узрастемо, постаћемо и женственије. Искреност са самим собом је најважнија. Неће нас свештеник због панталона и шминке вратити са богослужења, па ни са крштења. Зна он да ћемо ми то научити једног дана. Али ми треба да будемо паметни, јер ми ћемо једног дана бити питани за то“.